Садашњи председник Србије Александар Вучић остаће упамћен у историји као један од најгорих властодржаца. По паду са власти нестаће сви хвалоспеви које му сервирају његове плаћене улизице и остаће само огољена истина о њему и његовим мутним радњама. Они који су га највише хвалили, ако не заврше у затвору, постаће они који ће га највише пљувати. Биће занимљиво посматрати којим редоследом ће се извршити напуштање брода који тоне.
Александар Вучић је човек дефектне психе и недорастао је власти коју му је препустио Томислав Николић када је напустио место председника највеће политичке странке. Пошто ту власт није способан да одржи на фер-плеј начин, у демократским изборним условима који би дозволили критику његове власти у медијским сервисима са националном фреквенцијом, Вучић је прибегао Ђукановићевом рецепту владања путем претњи, поткупљивања и медијске цензуре. Он би, делује тако, хтео да уведе много већу диктатуру али по свему судећи тренутне околности му то не дозвољавају, па ми се чини тачним опис Вучића као ’’импотентног диктатора’’ који је дао новинар Слободан Ступар.
Будући историчари који се буду бавили овим периодом највероватније ће као један од пресудних момената за Вучићев пад с власти наводити храбро дело Александра Обрадовића, узбуњивача из ваљевског ’’Kрушика’’, који није могао да не обелодани истину о пљачкашком механизму коју примењују појединци блиски СНС-у. Александар Обрадовић је један очигледно високо моралан човек којем је истина приоритет. Истину је доказао документима који ’’црно на бело’’ показују о каквим малверзацијама је реч и ко је у њих умешан. Сви документи које је обелоданио у вези су са комерцијалним пословима које је склапало руководство ’’Kрушика’’ у интересу групације коју сам Обрадовић назива ’’привилегованим приватним трговцима оружјем’’. Дакле, нису откривене никакве државне тајне јер пљачка не може да буде државна тајна сем у држави којом влада Александар Вучић. Обелодањивање оваквих истина је у интересу очувања државног предузећа ’’Kрушик’’ у којем је Обрадовић запослен, дакле тиме и у општем и јавном интересу, а то може да смета само онима који су од обелодањених малверзација имали личну корист и онима који су им те малверзације омогућили а то је по свему судећи – владајућа странка СНС.
То није први пут да запослени указују на урушавање пословања свог предузећа које спроводе руководиоци прављењем нелегалних или економски неоправданих послова. Годинама је Савет за борбу против корупције који је предводила Верица Бараћ био адреса којој су се обраћали управо такви запослени из бројних фабрика широм Србије. И пре Александра Обрадовића било је храбрих узбуњивача али ниједан случај до сада није уздрмао СНС-овску власт као случај о којем је он информисао јавност. Покушај да се једном таквом високо моралном човеку налепи етикета шпијуна је кап која прелива чашу и показатељ да садашња власт полако постаје спремна да ’’гази по лешевима’’ да би опстала на власти.
Трагедија ове земље и јесте у томе што најбољи међу нама – а Александар Обрадовић је, управо због тога што му је истина била важнија од личне безбедности, један од најбољих међу нама – страдају и пате, односно бивају лажно оптужени и држани у притвору као криминалци.
Александар Вучић је упропаститељ Србије и њему ће суд историје знати да исправно пресуди – у тој утакмици већ је изгубио због својих лажи, фалсификовања истине, подметања, клеветања и патетике. Зато будућност Србије и јесте у Александру Обрадовићу и ономе што он симболизује. Александар Обрадовић биће запамћен по храбром изношењу истине и деловању у интересу друштва и народа, па и по цену личне несреће, и даваће пример сваком будућем нараштају које ће се борити за слободу, истину и правду. Ако ишта, Александар Обрадовић је, у земљи коју сви желе да напусте, пробудио наду да ипак можемо да савладамо зло које је завладало.
14.12.2019.
Миленко Срећковић
Creative Commons: Some Rights Reserved