Tržište rada u budućnosti postaće mnogo nestabilnije nego današnje. Mnoga zanimanja koja danas uzimamo zdravo za gotovo nestaće jer će ih zameniti sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji. Izraelski profesor i autor Juval Noa Harari smatra da će generacije rođene poslednjih decenija u toku svog životnog veka najmanje tri puta proći kroz proces prekvalifikacije i menjati svoja zanimanja kako bi i dalje mogli da nađu zaposlenje. On ističe dve najvažnije veštine koje mladi treba da steknu: kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu inteligenciju. Kognitivna fleksibilnost biće im potrebna da bi se uspešno prekvalifikovali za ona zanimanja koja će u budućnosti i dalje biti dostupna za ljudske kadrove. Emocionalna inteligencija biće im potrebna da bi podneli sve emocionalne i psihičke turbulencije koje rad na takvom teško predvidivom tržištu rada bude nosio sa sobom.
Aleksandar Vučić se u više navrata u svojim obraćanjima pozivao na Hararija. Uglavnom je u tim prilikama pokazao da ga nije ispravno razumeo – ako ga je uopšte čitao. Čak je Hararija upotrebio da bi potkrepio stav da je koronavirus nestorovićevski ‘’smešan’’ i da ‘’postoji samo na društvenim mrežama’’.
Sadašnja vlast odnosi se prema tržištu rada na način koji je u suštoj suprotnosti sa Hararijevim sugestijama tako što privileguje radna mesta koja radnu snagu angažuju na kognitivno nezahtevan način – radi se o repetitivnim, manuelnim poslovima u kojima se ponavljaju uvek iste operacije. Po jednom takvom radnom mestu država već godinama subvencioniše strane kompanije sumama koje idu i do 10 hiljadu evra. Takva radna mesta ne sadrže nikakav transfer znanja – radnici koji na njima rade ne stiču nikakve bitne kvalifikacije, niti bi na njima stečeno znanje i veštine mogli da upotrebe van fabričkih pogona u kojima trenutno rade. Pored toga, osposobljeni su za rad na radnim mestima koja će u budućnosti nestati. Vlasnicima korporacija, koji će na svoju sadašnju radnu snagu zaboraviti na prvoj krivini, veštačka inteligencija biće jeftinija i isplativija.
S druge strane, veliki broj pretežno mladih ljudi iz Srbije, suočenih sa katastrofalnim stanjem i korupcijom u državi, sami su sebi stvorili radna mesta – i to ne bilo kakva već mnoga od njih zahtevaju konstantno usavršavanje i praćenje razvoja novih tehnologija, što posebno važi za programere, veb i grafičke dizajnere, montažere, analitičare podataka, itd. Isti ti ljudi, u javnosti poznati kao ”frilenseri”, pretežno su se osposobili za svoja zanimanja vaninstitucionalno i samostalno – prateći razne online kurseve, čitajući knjige ili uz pomoć prijatelja. Država je imala nikakvog ili vrlo malog udela u njihovom obrazovanju. Kognitivna fleksibilnost i emocionalna inteligencija, na kojima Harari s pravom insistira, imaju velikog značaja u njihovim razvojnim putevima.
Međutim, umesto da im država pomogne i to u većoj meri nego što pomaže stranim korporacijama, koje su danas tu a sutra već mogu da odu, odlučila je da im putem poreske uprave otme prihode koje su ostvarili u poslednjih pet godina kako bi popunila budžetske manjkove – što u potpunosti ugrožava njihov opstanak na tržištu, dalji razvoj, kao i ličnu egzistenciju. Ista ta država ni na koji način im ne štiti radnička prava niti će oni bilo šta dobiti od novca koji im država uzima. U suštini ne radi se o porezu već o državno organizovanoj pljački. Trenutna administracija dosetila se gde bi mogla da nađe još para.
”Našli smo još para”, misteriozno je izjavio Vučić u trenutku kad je najavio pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije. Da bi se izborila sa sadašnjom ekonomskom katastrofom, zaduženošću i siromaštvom, Vučićeva vlast uništava budućnost mladih generacija, čime se otkriva sav cinizam predizborne parole ”Za našu decu”.
Milenko Srećković
Tekst je izvorno objavljen na portalu Budite informisani, 3. februara 2021.
Creative Commons: Some Rights Reserved