Kада би се новац који држава издваја за стране фирме преусмерио у финансирање кооперативног предузетништва, односно задружног сектора, уз стварање што повољније законске регулативе, то би подстакло развој одрживе економије на којем би могао да почива стварни прогрес читавог друштва.
Уследила су тешка времена за обичне људе а, по свему судећи, биће још тежа. Економисти у Србији предвиђају да ће услед епидемије доћи до рецесије у којој ће велики број људи остати без посла. У тешким временима, а и иначе, здравија је она економија која води рачуна о добробити целог друштва а не о пуком профиту појединаца.
Профит може бити употребљен да од њега мали број људи купује јахте, луксузне виле и скупоцене аутомобиле, или, с друге стране, за напредак читавог друштва – пре свега за боље образовање и здравство – и да запослени буду обезбеђени у случају губитка посла док се не снађу.
ПРОИЗВОДЊА СИРОМАШТВА
Уместо раслојавања на мали број богатих и огроман број сиромашних, друштву као целини у интересу је да грађани буду што приближнијег имовинског статуса. На тај начин, у друштву би било мање тензија и живот свих био би безбеднији, квалитетнији и перспективнији. Оно што није добро за једног припадника заједнице, није добро ни за целу заједницу. Постојање сиромашних и бескућника, није добро ни за једног члана друштва, па тако ни за богате. Уместо да се боре против сиромаштва, власт и капитализам на различите начине производе и сиромаштво и бескућнике чиме се урушава квалитет живота свих.
Раст БДП-а није одговарајуће мерило за квалитет живота у заједници ако не узима у обзир расподелу друштвеног богатства. Можемо да имамо раст БДП-а а да то уопште не заустави наставак економске миграције због незадовољства животним условима у Србији. Потребно нам је подстицање солидарних облика пословања. Један од таквих облика пословања су кооперативе или задруге у којима су запослени истовремено и власници и руководиоци.
СВЕТСKИ ТРЕНД
Kооперативе су нешто најближе социјализму у капиталистичким условима и свакако пут ка солидарнијој економији која је вођена друштвеним а не комерцијалним циљевима. И међу кооперативама има оних које су по својој структури егалитарније од других, али то је тема за посебан текст.
Kооперативе нису друштвени експеримент који тек треба да се покаже успешним, јер већ имамо довољно података који сведоче њима у прилог. Упркос распрострањеним заблудама, кооперативе широм света су веома успешни облици пословног организовања – оне су много отпорније на економске турбуленције него доминантни облици пословања. Током једне године више од 130 пољопривредних задруга у Сједињеним Државама прославило је стогодишњицу свог пословања. Већина тих кооператива настала је између 1887. и 1914. године. Слични резултати важе и за Европу и не само за пољопривредне задруге, већ и за стамбене, кредитне, производне итд. Најпознатија Мондрагон корпорација из Шпаније је уствари федерација радничких кооператива и најуспешнији пример таквог предузећа у свету. У 2013. години у њој је било запослено више од 100 хиљада радника и по величини је седма корпорација у тој земљи.
У кооперативама профит се инвестира у даљи развој пословања и иновације или у различите друштвене програме који за циљ имају добробит запослених и њихових породица – едукативни програми, обуке, преквалификације, очување природне средине, побољшање здравствене заштите и целокупног квалитета живота. Нема присвајања профита од стране једног појединца већ кооперативе доприносе развоју читаве локалне заједнице.
СРПСKА ИСKУСТВА
Србија троши велике количине новца на субвенционисање страних корпорација у којима радници раде монотоне и тешке послове за мизерну плату. У овом периоду епидемије, показало се да такве компаније не воде рачуна о епидемиолошким мерама, угрожавају здравље запослених, а да им држава не може ништа. Оне нису настале као плод рада чланова заједнице, већ су у Србију дошле због експлоатације јефтине радне снаге и за развој саме заједнице у којој послују не показују велико интересовање.
Kада би се новац који држава издваја за стране фирме преусмерио у финансирање кооперативног предузетништва, односно задружног сектора, уз стварање што повољније законске регулативе, то би подстакло развој одрживе економије на којем би могао да почива стварни прогрес читавог друштва.
Миленко Срећковић
Creative Commons: Some Rights Reserved