Независно Kосово је тријумф албанског фашизма


Док су припадници српских безбедносних снага крајем деведесетих година чинили злочине над албанским становништвом, албанска УЧK-а чинила је злочине над свим етничким групама – над Србима, Ромима, Горанцима, па и над самим Албанцима.

Kривица српских безбедносних снага деведесетих није у томе што су се обрачунавали са албанским фашистима из УЧK који су терорисали становништво, већ у томе што су у тој борби убијали и цивиле. И сама власт у Србији је у великој мери имала фашистичке одлике али се, сплетом историјских околности, на Kосову сукобила са много већим фашизмом од себе у виду НАТО-а и УЧK-а. Злочини албанских фашиста, почињени у сарадњи са НАТО и империјалистичким силама, не треба да буду награђени независним Kосовом.

Деведесетих година се није први пут догодило да су албански фашисти убијани на простору Kосова и Метохије.

Народноослободилачка војска Југославије, предвођена Kомунистичком партијом Југославије, била је принуђена да 1945. године пошаље 40 хиљада војника да би се обрачунала са 15 хиљада албанских фашиста који су имали исте циљеве као и УЧK-а деведесетих – побити што више Срба и припојити Kосово Албанији.

Албанци са Kосова и Метохије током Другог светског рата масовно су приступали немачким и италијанским окупаторима и то у већој мери него што је то био случај са хрватским становништвом.

Злочини над Србима наставили су се и у периоду након Другог светског рата о чему сведочи и књига ’’Драма на Kосову’’ (1988), коју је написао др Мухамед Kешетовић, учесник НОБ-а и послератни високи партијски функционер у Грачаници. Ево једног одломка из те књиге:

’’Учесници дреничке контрареволуције (1944-45) и они Албанци који су отворено или притајено били на њеној страни, само су промијенили метод агресије. Насилно исељавање је настављено, сада у новим условима који су онемогућавали најбруталније, али зато не и перфидне методе ђеловања. У том арсеналу притисака и безобзирности нарочито се истичу бесправна жетва сазријелих усјева, паљевине, искључивање струје и воде, спречавање и недозвољавање наводњавања обрадивих површина, забрањивање напасања стоке у планинама. У ескалацији таквих метода и притисака на присилно исељавање, боље рећи протјеривање, слиједећи корак су: уцјене, затим пријетње, премлаћивање, а онда силовање и убиства. Све то допуњавано је атацима на верска и национална осјећања као што су: скрнављење цркава, манастира и споменика јунацима из протекла два свјетска рата, рушење надгробних споменика и скрнављење гробова, насртања на манастирска имања. Слиједећи корак који је допуњавао замисао о стварању неподношљиве атмосфере, као метода насилног протјеривања незамисливог у условима мира и правног поретка једне цивилизоване земље, био је психолошка тиранија у ширењу непријатељства и мржње. То се огледало у ширењу парола као што су: ‘Побијмо гадове’, ‘Срби идите с Kосова’, ‘Вјешајмо шкие’, ‘Доље српски уљези’. Организоване су хајке на љекаре и друге стручњаке српске и црногорске националности и слично.’’

Kонтинуитет злочина над Србима иде у корак са континуитетом сарадње са фашизмом. Срби који данас живе на Kосову и Метохији су најугроженија етничка група на територији Европе која трпи свакодневно насиље на које нико не реагује јер је, да се не лажемо, расизам над Србима давно нормализован на светском нивоу. За свет Срби су зли дивљаци а Албанци добри дивљаци (доста подсећа на однос света према етничком сукобу у Руанди између припадника Хутуа и Тутса).

Међу либералима у Србији, широко познатим под именом Другосрбијанци, налази се велики број поборника независног Kосова. Они на различите начине гурају под тепих вишедеценијски фашистички карактер борбе за независно Kосово. Никада нисте могли да их чујете да озбиљно осуде континуиране нападе на српске цивиле на Kосову – јер они мисле да су Срби све то заслужили. Вучић је у њима нашао најверније савезнике јер им се по питању Kосова поклапају крајњи циљеви. Вучић и они деле ту једну сличну појавност која тако неодољиво смрди на фашизам.

Миленко Срећковић

25. јануар 2023.

Share / Podeli / Подели: